• rasadnik boki
  • keyboard_arrow_left
    keyboard_arrow_right
Home » 2017 » November » 20 » Gajenje borovnice u nekoliko proverenih koraka!
Fotografija proizvoda
2:03 AM
Gajenje borovnice u nekoliko proverenih koraka!

Kažu naši stari da je borovnica odličan lek protiv malokrvnosti. Zato su nas valjda i terali da pijemo sok od borovnice kada smo bili mali, što i mi danas u većini činimo svojoj deci. Pa zašto onda u svojim domovima ili ispred kuće ne biste imali te lekovite bobice? Poslušajte savete koje daje diplomirani inženjer Vladimir Milutinović i već danas saznajte kako da gajite borovnicu!

Borovnica se u našim vrtovima veoma često gaji. Biljke borovnice su poreklom iz planinskih delova naše zemlje, kao i iz različitih delova sveta, odnosno Severne Amerike, severne Evrope... Divlja borovnica ima mali gusti razgranati žbun sa sitnim plodovima. Međutim, sorte borovnica koje su kultivisane formiraju žbun i do dva metra u visinu sa obiljem plodova koji su krupni, sveži i dosta sočni.

Sorte borovnica razlikuju se po vremenu kada plod stiže - ranije ili kasnije u toku leta. Na taj način, odabirom sorti borovnice, možemo imati plodove u toku kasnog proleća, leta, pa sve do početka jeseni.
 

Kako saditi borovnicu?
Borovnica je biljka koja raste kao razgranati žbun visine do dva metra u vrtu ili pak u većoj saksiji. Međutim, veoma je bitno znati da se prilikom gajenja borovnice mora koristiti specifičan supstrat, odnosno zemljište.

Borovnice rastu u svojim prirodnim uslovima na mestima gde je kiselost zemljišta ispod 7, odnosno od 4 ili 5 pa do 5,5 pH vrednosti. Prilikom sadnje borovnice potrebno je ili pripremiti zemljište da bi dobilo kiselu reakciju, ili kupiti gotov supstrat čija je naznaka da je pH reakcija nešto kiselija, što je potrebno za uspešno gajenje borovnica.

Prilikom pripreme zemljišta za gajenje borovnice potrebno je pomešati dovoljnu količinu kiselog hraniva, zatim humusnog supstrata i zemlje. Biljku je potrebno posaditi na određenu dubinu, a nakon toga možemo je zastrti, odnosno malčirati organskom materijom.
 

Četinari su najbolji za borovnicu jer voli vlažnu zemlju!
Za borovnicu su najbolje četine, odnosno prirodni uslovi u kojima ona živi. Četinarsko drveće u toku godine odbacuje veliku količinu četina koje sporim rastapanjem mogu dati kiselu reakciju zemljišta.

Sipanjem velike količine četina oko biljke stvara se vlažnija sredina oko same biljke, oko njenog korena, pa biljka može rasti kvalitetno, s obzirom na to da borovnica traži dosta vode. Tokom toplijeg dela godine obavezno treba zalivati biljku borovnice, inače će doći do odbacivanja dela lista, pa čak i do izostanka plodova.
 

Da li se borovnica orezuje?
Borovnica se ne orezuje potpuno kao neka voćarska vrsta, ali se može orezivati delimično da bismo formirali žbun koji će biti kompaktan, razgranat, sa dovoljnom količinom cvetova koji će dati plodove.

 

Prihranjivanje borovnice
Prihrana borovnice je obavezna da bismo na taj način omogućili biljci da formira kvalitetniju lisnu masu i dovoljnu količinu plodova, ali prilikom prihrane moramo znati da su đubriva za ovu biljku specifična.

Da bismo održali pH reakciju zemljišta, odnosno kiselost samog zemljišta kod borovnice, potrebno je koristiti đubriva koja sadrže sulfate. To su đubriva koja malu količinu sumpora u dodiru sa vodom pretvaraju u sumpornu kiselinu. Ona onda stvara kiselu reakciju pa na taj način nema potrebe za dodavanjem kiselog supstrata, nego ćemo đubrivima postići da ona održava kiselu reakciju.


Bez sunca nema ni plodova borovnice!
Mesto na kom se gaji borovnica obavezno mora da bude sunčano. Može biti ponekad polusenovito, ali u tom slučaju biljka će imati povećanu lisnu masu, a smanjenu količinu plodova.

 

Nema potrebe za nekom specifičnom zaštitom same borovnice. Samim tim ona se može gajiti i kao integralna vrsta.

Nekada se desi da dođe do napada nekih insekata, lisnih vaši, pa čak i grinja, ali preventivnim tretiranjem ove biljke može se sprečiti dalje širenje zaraze.
 

Kako da plodovi borovnice budu puni gvožđa?
Folijarna prihrana može biti u dva oblika, kao organska prihrana, odnosno tečno đubrivo za prihranu preko lista, ili kao mineralna đubriva. Uvek je dobro znati da je biljci potrebno dodavati određena đubriva sa dozom gvožđa. Gvožđe je to koje omogućava da biljka formira kvalitetniju lisnu masu i da formira kvalitetnije plodove. Iz toga sledi da je dovoljna količina gvožđa u samom plodu veoma bitna, a od toga zavisi i kvalitet gvožđa iz samog ploda.

Sorte koje se kod nas gaje su krupnoplodne borovnice koje na granama održavaju plodove više dana. Stoga plodovi ne opadaju pa se mogu sukcesivno brati, a mogu se i čuvati duže vreme ili konzervirati na različite načine. Zato je veoma popularna i rado gajena.

Pored gajenja u samoj bašti, možemo je gajiti u saksiji. Saksija mora biti dovoljno velika, srazmerna samoj biljci. Zemlja treba da bude pripremljena kao humusni supstrat sa kiselim supstratom i malčirana, ali veoma je bitno da bude sklonjena od izvora toplote, odnosno od prevelike osunčanosti.

Prilikom vrelih dana dolazi do preteranog zagrevanja same saksije gde borovnici odumire deo korena pa se na taj način gubi deo vitalnosti same biljke. Borovnicu možemo zalivati i preko lista i klasičnim zalivanjem korena, ali je veoma bitno da bude dovoljna količina vlage u zemlji da bi biljka mogla da se formira i da kvalitetno formira lisnu masu i plodove.

Sagovornik:
dipl. inž. Vladimir Milutinović
Izvor:
agromedia.rs

Category: Saveti | Pregleda: 104 | Dodao: Nenad | Tagovi: bobičasto voće, zaštita borovnice, borovnica, voćarstvo, gajenje borovnice | Ocena: 0.0/0
Total comments: 0
avatar
close